Villavicencio de los Caballeros | |
---|---|
Alministración | |
País | España |
Autonomía | Castiella y Lleón |
Provincia | provincia de Valladolid |
Partíu xudicial | Medina de Rioseco |
Tipu d'entidá | conceyu d'España |
Alcalde de Villavicencio de los Caballeros (es) | Alberto de Paz Rueda |
Nome oficial | Villavicencio de los Caballeros (es)[1] |
Nome llocal | Villavicencio de los Caballeros (es) |
Códigu postal |
47676 |
Xeografía | |
Coordenaes | 42°03′34″N 5°14′14″W / 42.059444444444°N 5.2372222222222°O |
Villavicencio de los Caballeros Villavicencio de los Caballeros (España) | |
Superficie | 36 km² |
Altitú | 720 m |
Demografía | |
Población |
234 hab. (2023) - 116 homes (2019) - 129 muyeres (2019) |
Porcentaxe |
0.05% de provincia de Valladolid 0.01% de Castiella y Lleón 0% de España |
Densidá | 6,5 hab/km² |
Más información | |
Estaya horaria |
UTC+01:00 UTC+02:00 |
Villavicencio de los Caballeros ye una villa y conceyu perteneciente a la provincia de Valladolid, na comunidá autónoma de Castiella y Llión (España). Tien una superficie de 36,06 km² con una población de 255 habitantes y una densidá de 7,07 hab/km².
Historia
El so primitivu asentamientu tuvo allugáu nel denomináu Tesu del Capo, un cuetu qu'apodera sobre'l ríu Valderaduey, onde se toparon restos arqueolóxicos dataos ente la Edá del Fierro y la dómina romana.
El primer señor documentáu de Villavicencio foi Miguel Fernández de Villavicencio, ricohombre de Castiella mientres el reináu d'Enrique I, y que'l so hijo García Rapa de Villavicencio participó na batalla de las Navas de Tolosa (1212).
Darréu, nel añu 1221, a Villavicencio fuéron-y daos fueros propios.[2]
En 1712 el rei Felipe V d'España dio'l Marquesáu de Casa Villavicencio a Lorenzo de Villavicencio y Negrón.
Cola creación de les actuales provincies en 1833, Villavicencio de los Caballeros quedó encuadráu na provincia de Valladolid, dientro de Castiella la Vieya.[3]
Monumentos
Dientro de los sos monumentos destaquen la torre de la ilesia de San Pelayo, d'estilu mudéxar, y les ilesies de San Pedro y de Santa María, dambes del sieglu XVI, que caltienen un retablu de la escuela de Gaspar Becerra y Esteban Xordán y una copia de San José, de Gregorio Fernández. Otros monumentos son la casa-palaciu de los Franco y la fachada del antiguu Prioratu, que perteneció al Real Monesteriu de San Benitu de Sahagún.
Fiestes
Celebra les sos fiestes patronales el 14 de setiembre n'honor del Cristu de la Gracia, y ye conocida la so festividá de la Selmana Santa, na que celebren la Tercer orde de San Francisco.
Naturaleza
Parte del so términu municipal intégrase dientro de la ZEPA Penillanuras-Campos Sur y de la ZEPA Penillanuras-Campos Norte.
Demografía
1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2007 | 2014 | 2016 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
386 | 359 | 301 | 294 | 282 | 251 | 235 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: http://www.ine.es) |
Fíos pernomaos
- Florencio Gil Pachón, sindicalista y políticu.
Ver tamién
- Gastronomía de la provincia de Valladolid
- Historia de la provincia de Valladolid
- Economía de la provincia de Valladolid
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ Fernando Luis Corrolada. «fueru_de_Villavicencio_d.pdf Aportaciones al fueru de Villavicencio de 1221» (castellanu). Studia Histórica. Universidá de Salamanca.
- ↑ «Real Decretu de 30 de payares de 1833 sobre la división civil de territoriu español na Península ya islles axacentes en 49 provincies» (castellanu). Gaceta de Madrid.