Villasexmir | |
---|---|
Alministración | |
País | España |
Autonomía | Castiella y Lleón |
Provincia | provincia de Valladolid |
Partíu xudicial | Valladolid |
Tipu d'entidá | conceyu d'España |
Alcaldesa de Villasexmir (es) | María Milagros Puerta Rebuel |
Nome oficial | Villasexmir (es)[1] |
Códigu postal |
47134 |
Xeografía | |
Coordenaes | 41°38′20″N 5°03′53″W / 41.638888888889°N 5.0647222222222°O |
Villasexmir Villasexmir (España) | |
Superficie | 14 km² |
Altitú | 724 m |
Llenda con | Torrelobatón, Bercero, San Salvador, Adalia y Barruelo del Valle |
Demografía | |
Población |
71 hab. (2023) - 42 homes (2019) - 33 muyeres (2019) |
Porcentaxe |
0.01% de provincia de Valladolid 0% de Castiella y Lleón 0% de España |
Densidá | 5,07 hab/km² |
Más información | |
Estaya horaria | UTC+01:00 |
Villasexmir ye un conceyu d'España, na provincia de Valladolid, comunidá autónoma de Castiella y Llión. Tien una superficie de 14,16 km² con una población de 98 habitantes y una densidá de 6,92 hab/km².
Demografía
1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2014 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
144 | 130 | 121 | 111 | 83 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [necesita referencies]) |
Monumentos
Ilesia de La nuesa Señora de l'Asunción
Asitiada nel centru de la población, xunto a la carretera que lleva de Torrelobatón a Vega de Valdetronco y que traviesa'l conceyu. Ye d'estilu mudéxar de dos naves con techu artesonado en madera con enxareyaos y estrelles, que data del sieglu XVI. El retablu ye d'estilu neoclásicu con detalle y adornos rococós. El retablu mayor ta presidíu por una escultura de la Virxe de l'Asunción, del sieglu XVII, esti retablu ta rematáu na so parte cimera por un Cristu Crucificáu del sieglu XVI. A la izquierda de la Virxe de l'asunción, hai una escultura de San Blás, patronu de la llocalidá. Como llocalidá agrícola-ganadera, hai una especial devoción a San Isidro, patrón de los llabradores y ganaderos. Entrando na ilesia y xunto a la pila bautismal, atópase la capiya del Beatu Florentino Asensio Barroso, que foi obispu de Barbastro. Nació en Villasexmir y foi muertu y martirizado mientres la Guerra Civil española de 1936. Foi beatificado por Juan Pablo II en 1977. El 9 d'agostu celebrar en Villasexmir una fiesta nel so honor.
Ermita del Cristu de l'Agonía
Asítiase pela rodiada del pueblu, na salida a San Salvador de Hornija, datando la so construcción y posteriores reformes de los sieglos XVII y XVIII respeutivamente. El retablu barrocu presidir el cristu de l'Agonía, que la so autoría atribuyir a Gregorio Fernández y dalgunu de los sos discípulos, ta flanqueado poles imáxenes de San francisco Javier y Santa Águeda.
Ermita del Villar
Anque s'atopa asitiada nel términu municipal de San Salvador de Hornija, el so usu ye compartíu polos conceyos de Marzales, Vega de Valdetronco, Gallegos de Hornija, San Salvador de Hornija y Villasexmir; a ella allega en romería polos habitantes de Villasexmir el 2 de xunetu, cuando se celebra la festividá de Santa Isabel, patrona de la llocalidá.
Fiestes patronales y otres fiestes relixoses de interés
San Blás, patronu de Villasexmir, celébrase'l día 3 de febreru.
Santa Isabel, el 2 de xunetu, patrona de la llocalidá. San Isidro Llabrador, el 15 de mayu, patrón de llabradores y ganaderos. Beatu Florentino Asensio Barroso, el 9 d'agostu.
Ver tamién
- Gastronomía de la provincia de Valladolid
- Historia de la provincia de Valladolid
- Economía de la provincia de Valladolid
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.