Villacid de Campos | |
---|---|
Alministración | |
País | España |
Autonomía | Castiella y Lleón |
Provincia | provincia de Valladolid |
Partíu xudicial | Medina de Rioseco |
Tipu d'entidá | conceyu d'España |
Alcalde de Villacid de Campos (es) | Rafael Álvarez Torres |
Nome oficial | Villacid de Campos (es)[1] |
Códigu postal |
47607 |
Xeografía | |
Coordenaes | 42°04′54″N 5°07′28″W / 42.081666666667°N 5.1244444444444°O |
Villacid de Campos Villacid de Campos (España) | |
Superficie | 24 km² |
Altitú | 774 m |
Demografía | |
Población |
79 hab. (2023) - 45 homes (2019) - 25 muyeres (2019) |
Porcentaxe |
0.02% de provincia de Valladolid 0% de Castiella y Lleón 0% de España |
Densidá | 3,29 hab/km² |
Villacid de Campos ye una población española de la provincia de Valladolid na comunidá de Castiella y Llión.
Alministración
Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | Dionisio Fernández Sánchez | UCD |
1983-1987 | Dionisio Fernández Sánchez | PP |
1987-1991 | Dionisio Fernández Sánchez | PP |
1991-1995 | Dionisio Fernández Sánchez | PP |
1995-1999 | Dionisio Fernández Sánchez | PP |
1999-2003 | Dionisio Fernández Sánchez | PP |
2003-2007 | Jesús Pardo Mañueco | PSOE |
2007-2011 | Rafael Alvárez Torres | PP |
2011-2015 | n/d | n/d |
2015-2019 | n/d | n/d |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
Demografía
Na siguiente tabla amuésase la evolución del númberu d'habitantes ente 1996 y 2006 según datos del INE.
1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2014 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
115 | 112 | 116 | 122 | 117 | 113 | 104 | 103 | 108 | 93 | 93 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
NOTA: La cifra de 1996 ta referida a 1 de mayu y el restu a 1 de xineru.
Economía
La principal actividá de los sos habitantes ye l'agricultura y la ganadería.
Monumentos
- Ilesia de Santa María La Nueva: edificada nel sieglu XVI, d'estilu góticu, con tres naves, construyida en lladriyu y cabecera de sillería. Cuenta con un torrexón, circular del sieglu X que sirvía como abellugu y defensa, por cuenta de la fuerte escuridá nel so interior qu'enzanca la so xubida. Hai una inscripción na que puede lleese que la mandó construyir el mayordomu de Carlos V.
- Ermita de La nuesa Señora de Bustillino: asitiada na carretera de Ceinos, ye un edificiu construyíu nel sieglu XVIII d'estilu barrocu, con tapial, una sola nave y techu planu.
- Palacete de Francisca Armendia: del sieglu XV, perteneció a la faneguera familia Armendia, de la zona norte d'España. El so escudu puede ser contempláu na fachada.
- Torrexón de Villacid de Campos o El Cubu: construcción de lladriyu de planta circular, únicu testimoniu de lo que foi una antigua fortaleza. Ye posible que date del sieglu XI o XII, yá que s'atribúi a una antigua fortaleza que foi derruida y que perteneció a Rodrigo Díaz de Vivar, El Cid Campeador. Güei solo queda de pies dicha torre, y ye más conocida pol nome d'El Cubu.
Fiestes
- Mayo: San Isidro (na actualidá nun se celebra fiesta popular civil).
- 8 de setiembre: Festividá de la Virxe de Bustillino.
- 9 de setiembre: Romería hasta la Ermita de la Virxe de Bustillino
Xeografía
Villacid de Campos ta enclaváu nuna zona de gran riqueza medioambiental, yá que s'atopen les llagunes de Villafáfila a escasos quilómetros, gran variedá d'aves autóctones, y más na zona norte Las Médulas de Lleón, de gran interés na comunidá. El clima ye continental, el mes más calorosu ye xunetu con una temperatura medio de 35 graos y el más fríu xineru, con una temperatura medio de -4 graos.
El conceyu ta travesáu pel ríu Navajos, tamién conocíu como regueru Bustillo o Ahogaborricos, afluente del Valderaduey.
Parte del so términu municipal ta integráu dientro de la Zona d'especial proteición pa les aves denomada La Nava - Campos Norte[2] perteneciente a la Rede Natura 2000.
Ver tamién
- Gastronomía de la provincia de Valladolid
- Historia de la provincia de Valladolid
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ http://rednatura.jcyl.es/natura2000/ZEPA/ZEPA2.html