Ugena | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella-La Mancha | ||
Provincia | provincia de Toledo | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcalde de Ugena (es) | Jesús García Fernández | ||
Nome oficial | Ugena (es)[1] | ||
Códigu postal |
45217 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 40°09′28″N 3°52′37″W / 40.157777777778°N 3.8769444444444°O | ||
Ugena Ugena (España) | |||
Superficie | 15 km² | ||
Altitú | 654 m | ||
Llenda con | Carranque, Serranillos del Valle, Cubas de la Sagra, Casarrubuelos y Illescas | ||
Demografía | |||
Población |
5723 hab. (2023) - 2793 homes (2019) - 2618 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe |
0% de provincia de Toledo 0.27% de Castiella-La Mancha 0.01% de España | ||
Densidá | 381,53 hab/km² | ||
Más información | |||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||
ayto-ugena.org | |||
Ugena ye un conceyu español de la provincia de Toledo, na comunidá autónoma de Castiella-La Mancha.
Toponimia
Según Menéndez Pidal, el términu "Ugena" podría derivase de los antropónimos prerromanos "Ustius" o "Usius".
Xeografía
El conceyu asítiase nuna llanura de la contorna de La Sagra y llinda colos términos municipales de Serranillos del Valle, Griñón, Cubes de la Sagra y Casarrubuelos na provincia de Madrid y Illescas y Carranque na de Toledo.
Historia
El so topónimu da idea de l'antigüedá de la población, quiciabes de la dómina celtíbera. Del so pasáu mozárabe da fe la puerta de Ugena na antigua muralla de Illescas.
Siendo población realenga, en 1660 foi vendíu a Fernando Carlos de Vera, Conde Roca, pasando en 1734 a manes del noble baztanés y home de negocios Francisco de Goyeneche, quien sería nomáu Marqués de Ugena en 1735. El pueblu caltiénse como un señoríu de la familia Goyeneche hasta 1780 en que volverá ser de realengu.
A mediaos del sieglu XVIII la so actividá económica basar na producción de trigu, cebada, garbanzos, vinu y aceite, que s'ellaboraba en dos molinos. Tamién se dedicaba a la producción de yelsu.
Escudu
Escudu mantelado en punta: 1º, de gules, cruz mozárabe, de plata; ; 2º, d'azur, una torre, de plata, y 3º, de plata, una olivar, arrincáu, de sinople.
Encamentada'l so justifición histórica al Dr. Fernando Jiménez de Gregorio, el heraldista José Luis Ruz Márquez realizó l'escudu descritu representando cola cruz, la población mozárabe con que cuntó Ugena mientres la ocupación árabe; cola torre, la evocación de la del Torrejoncillo de los Figos, esistente na Edá Media, y col olivo, el cultivu de la olivar unu de les exes de la economía llocal. La xunta de la Real Academia de la Historia aprobar en 15 de marzu de 1985.
Alministración
Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | Lluis Conde Navarro | UCD |
1983-1987 | Emiliano Menéndez García | AP/PDP/UL |
1987-1991 | Emiliano Menéndez García | PP |
1991-1995 | Emiliano Menéndez García | PP |
1995-1999 | Pascual Cabanes Berruguete | Independiente |
1999-2003 | Manuel Conde Navarro | PP |
2003-2007 | Manuel Conde Navarro | PP |
2007-2011 | Manuel Conde Navarro (hasta setiembre de 2010) Martín Pérez Núñez (dende setiembre de 2010) |
PP PSOE |
2011-2015 | Martín Pérez Núñez (hasta mayu de 2013) Jesús García Fernández (dende mayu de 2013) |
A.S.I PSOE |
2015-2019 | Jesús García Fernández | PSOE |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
Demografía
Ugena ye'l novenu pueblu de la contorna de La Sagra con más habitantes. Na siguiente tabla amuésase la evolución del númberu d'habitantes ente 1996 y 2006 según datos del INE.
1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1,204 | 1,305 | 1,585 | 1,563 | 2,003 | 2,288 | 2,630 | 3,267 | 3,942 | 5,120 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
NOTA: La cifra de 1996 ta referida a 1 de mayu y el restu a 1 de xineru.
Gráfica d'evolución demográfica d'Ugena ente 1900 y 2006 |
Fonte Institutu Nacional d'Estadística d'España - Ellaboración gráfica por Wikipedia |
Monumentos
A destacar la ilesia parroquial de San Xuan Bautista y los restos del Palaciu de los Marqueses de Ugena.
Fiestes
- 15 de mayu: San Isidro.
- 24 de xunu: fiestes patronales de San Xuan Bautista.
Referencies
- Madoz, Pascual (1845-1850), Diccionario geográfico-estadístico-histórico de España y sus posesiones de Ultramar, 16 tomos, Madrid: Establecimiento literario-tipográfico de P. Madoz y L. Sagasti.
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
Enllaces esternos