Olula del Río | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Andalucía | ||
Provincia | provincia d'Almería | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcalde de Olula del Río (es) | Antonio Martínez Pascual | ||
Nome oficial | Olula del Río (es)[1] | ||
Nome llocal | Olula del Río (es) | ||
Códigu postal |
04860 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 37°21′19″N 2°17′48″W / 37.3553°N 2.2966°O | ||
Olula del Río Olula del Río (España) | |||
Superficie | 23 km² | ||
Altitú | 482 m | ||
Llenda con | Purchena, Urrácal, Oria, Fines y Macael | ||
Demografía | |||
Población |
6354 hab. (2023) - 3182 homes (2019) - 3028 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe |
0% de provincia d'Almería 0% de Andalucía 0.01% de España | ||
Densidá | 276,26 hab/km² | ||
Más información | |||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||
oluladelrio.es | |||
Olula del Río ye un conceyu español de la provincia d'Almería, Andalucía. Nel añu 2017 cuntaba con 6216 habitantes. La so estensión superficial ye de 23 km² y tien una densidá de 278,5 hab/km². Los sos coordenaes xeográfiques son 37º 21' N, 2º 17' O. Asítiase a una altitú de 482 metros y a 83 quilómetros de la capital de provincia, Almería. Olula del Río pertenez a la Contorna del Almanzora, nel Norte de la Provincia d'Almería partiendo con parte de los pueblos del valle: Purchena, Macael, Urrácal, Fines. La so economía centrar na industria del mármol.
Demografía
Númberu d'habitantes nos últimos diez años.
1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
6,165 | 5,952 | 6,008 | 5,927 | 6,049 | 6,141 | 6,338 | 6,272 | 6,358 | 6,405 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
Patrimoniu artísticu y monumental
Les sos ceres de mármol combinen el blancu Macael y el gris. Esti mármol ye llográu de les canteres del citáu pueblu vecín.
La ilesia caltenida más antigua dedicada a San Sebastián, patrón del pueblu, foi diseñada n'estilu neoclásicu pol arquiteutu Ventura Rodríguez. De cruz griega y cúpula vaída, la obra foi dirixida pol so discípulu Juan Antonio Munar ente 1780 y 1789. Pocos años dempués de rematar la obra apaecieron dellos resquiebros d'asentamientu que motivaron un enllargáu pleitu, que les sos consecuencies fueron l'encarcelamientu de Juan Antonio Munar y l'espropiación de los sos bienes, anque finalmente resolvióse de forma favorable pal arquiteutu.[2] La Ilesia caltién entá güei una integridá estructural almirable.[3]
Per otru llau, monumentu importante ye la Ilesia de l'Asunción, ellaborada en piedra vista de mármol. Calorosa pel branu y fría pel hibiernu, interior diáfano y suelu de mármol blanco.
Patrimoniu Históricu Andaluz
- Ver catálogu
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ Sanchez, Juan León. «ilesia-de-san-sebastian.html Cróniques d'Olula: "MÁS SOBRE LA ILESIA DE SAN SEBASTIAN"». Consultáu'l 23 de xunu de 2016.
- ↑ «Iglesia Olula del Rio Sebastian». Consultáu'l 23 de xunu de 2016.
Enllaces esternos
- Olula del Río - Sistema d'Información Multiterritorial d'Andalucía *
Olula del Río - Diputación Provincial d'Almería momentu infantil-en-olula-del-rio/372464666145380 Un intre infantil en Olula del Río