Langayo | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||
Provincia | provincia de Valladolid | ||
Partíu xudicial | Valladolid | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcaldesa de Langayo (es) | Laura Fernández Peña | ||
Nome oficial | Langayo (es)[1] | ||
Códigu postal |
47314 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 41°34′10″N 4°11′52″W / 41.569444444444°N 4.1977777777778°O | ||
Langayo Langayo (España) | |||
Superficie | 48.31 km² | ||
Altitú | 837 m | ||
Llenda con | Campaspero, Cogeces del Monte, Quintanilla de Arriba, Manzanillo y Torre de Peñafiel | ||
Demografía | |||
Población |
253 hab. (2023) - 156 homes (2019) - 92 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe |
0.05% de provincia de Valladolid 0.01% de Castiella y Lleón 0% de España | ||
Densidá | 5,24 hab/km² | ||
Langayo ye un conceyu y llocalidá d'España, na provincia de Valladolid, comunidá autónoma de Castiella y Lleón. Tien una superficie de 48,31 km² con una población de 268 habitantes y una densidá de 5,88 hab/km².
Demografía
1900 | 1910 | 1920 | 1930 | 1940 | 1960 | 1990 | 1996 | 2001 | 2004 | 2011 | 2014 | 2015 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
695 | 750 | 817 | 829 | 901 | 917 | 563 | 490 | 426 | 398 | 320 | 284 | 268 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: Institutu Nacional d'Estadística (España)) |
Despoblados
- Oreya. Unes ruines de lo que foi conventu de Santa María d'Oreya. Nel Madoz, yá s'indica despoblado, anque lo asitia en Olmos de Peñafiel.
- San Mamés. Na carretera de Cogeces del Monte. Tuvo pobláu hasta dempués de mediaos del sieglu XX.
Fiestes
- Fiestes de San Pedro Apóstol (29 de Xunu). Con xuegos y verbenes.
- Fiestes de la Esaltación de la Santa Cruz (Primer selmana de Setiembre). A les tradicionales verbenes xúnense la suelta de vaquillas na plaza portátil, l'encierre del domingu y los xuegos pa toles edaes.
Arquiteutura relixosa
- Ilesia de San Pedro Apóstol. Esta ilesia foi construyida ente los sieglos XIII y XV en piedra.Nun principiu constrúyose pa defender al pueblu na Edá Media, yera fortaleza defensiva dende onde s'acolumbraba al enemigu. Tien una espodada torre con portada d'entrada con arcu escarzano. Nel interior, el retablu mayor y l'imaxe de la Virxe col Neñu, atropen el mayor interés. Puede visitase contactando col Conceyu.
- Ermita del Humilladero. Esta ermita asitiada nel nucleu urbanu exhibe un formosu Cristu nel so interior.
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
Enllaces esternos
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.