Hontoba | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Castiella-La Mancha | ||||
Provincia | provincia de Guadalaxara | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcalde de Hontoba (es) | Pedro David Pardo de la Riva | ||||
Nome oficial | Hontoba (es)[1] | ||||
Códigu postal |
19119 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 40°27′21″N 3°02′28″W / 40.455833333333°N 3.0411111111111°O | ||||
Hontoba Hontoba (España) | |||||
Superficie | 32 km² | ||||
Altitú | 730 m | ||||
Llenda con | Aranzueque, Renera, Hueva, Escopete, Escariche y Loranca de Tajuña | ||||
Demografía | |||||
Población |
431 hab. (2023) - 180 homes (2019) - 138 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe |
0% de provincia de Guadalaxara 0.02% de Castiella-La Mancha 0% de España | ||||
Densidá | 13,47 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
hontoba.es | |||||
Hontoba ye un conceyu español de la provincia de Guadalaxara, na comunidá autónoma de Castiella-La Mancha. Tien una superficie de 32,14 km² con una población de 314 habitantes y una densidá de 9,86 hab/km².
Situación
Hontoba tópase no fondero del fondu valle que forma'l regueru de San Sebastián, unu de los afluentes del ríu Tajuña, y a los pies de la cárcava en que la so visu topar la perantigua ermita de La nuesa Señora de los Llanos, patrona de la villa.
El so términu municipal llenda colos d'Aranzueque, Renera, Hueva, Escopete, Escariche y Loranca de Tajuña.
Historia
L'Aldea musulmana, foi reconquistada en 1124 pol rei Alfonsu VII. El so nietu Alfonsu VIII donar a la Orde de Calatrava en que'l so señoríu caltener hasta finales del sieglu XV, en que los Reis Católicos tomaron pa la Corona los estensos territorios de la Orde.
La ilesia de Hontoba ye de les más antigües de La Alcarria y el so ábside suelse datar de principios del sieglu XIII.
La tradición llocal cuenta que na Edá Media la Virxe de los Llanos apaecer a un pastor nel actual allugamientu de la ermita y, de magar, los sos habitantes xuben añalmente en romería a lo que tamién foi monesteriu de los jerónimos hasta la desamortización de Mendizábal de 1836.
Demografía
1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2008 | 2013 | 2015 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
142 | 185 | 185 | 220 | 336 | 328 | 314 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE) |
Patrimoniu históricu-artísticu
- Ilesia parroquial de San Pedro
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
Enllaces esternos