Fuentenovilla | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella-La Mancha | ||
Provincia | provincia de Guadalaxara | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Cabezaleru/a del gobiernu | Maria Montserrat Rivas de la Torre | ||
Nome oficial | Fuentenovilla (es)[1] | ||
Nome llocal | Fuentenovilla (es) | ||
Códigu postal |
19113 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 40°21′56″N 3°05′39″W / 40.3656°N 3.0942°O | ||
Fuentenovilla Fuentenovilla (España) | |||
Superficie | 37.34 km² | ||
Altitú | 806 m | ||
Llenda con | Almoguera, Pozo de Almoguera, Yebra, Escariche, Loranca de Tajuña, Pezuela de las Torres, Ambite y Mondéjar | ||
Demografía | |||
Población |
587 hab. (2023) - 286 homes (2019) - 231 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe |
0% de provincia de Guadalaxara 0.03% de Castiella-La Mancha 0% de España | ||
Densidá | 15,72 hab/km² | ||
Más información | |||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||
Fuentenovilla ye un conceyu español de la provincia de Guadalaxara, na comunidá autónoma de Castiella-La Mancha. Tien una superficie de 37,34 km² con una población de 543 habitantes y una densidá de 15,13 hab/km².
Demografía
1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2013 | 2015 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
219 | 227 | 299 | 342 | 600 | 543 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE) |
Fiestes
Festividá de los Mayos
En Fuentenovilla fáense dos grupos, unos canten los versos nones y los otros los pares. Ellí cántase unu per cada moza na puerta de la so casa. A otru día faise una comida pa convidar al coru que tuvo tola nueche y vase a toles cases onde se cantó pa pasar el cepiyu. Amás de llantar El Mayu.
La Festividá de los Mayos ye una tradición bien antigua en toa España inclusive nel estranxeru.
Monumentos
- Picota de Fuentenovilla, del sieglu XVI.
La picota ye la columna alzada en Fuentenovilla (Guadalaxara, España) sobre la que s'esponíen los reo y les cabeces o cuerpos de los axusticiaos pola autoridá civil. Ye de tipu renacentista y foi construyida nel sieglu XVI.
Descripción
Sobre una serie de graes de piedra y enriba d'un gruesu pedestal, llevántase una espodada columna na cual pueden estremase dellos elementos. El so primer terciu ye cilíndricu, dempués una pequeña moldura da pasu a un frisu con decoración vexetal, pa siguir el fuste acanaláu. La columna rematar con un capitel corintiu en que les sos esquines hai cuatro grandes carátules y cabeces de lleón. Sobre éstes llevanten un ábaco y una cornisa entemedios que sofiten un templete abalaustrado rematáu por un chapitel piramidal, de dos cuerpos, con decoración d'escames y rematáu por una cruz de fierro.
Historia
La picota, elementu del cual yá esisten referencies nel sieglu XIII, utilizar p'aplicar determinaes formes de xusticiasobremanera los castigos de calter corporal. Solíen emplazarse nes encruciyaes o nes places públiques. Na so parte alta asitiábase'l escudu d'armes del señor, en que'l so nome impartir xusticia. La esposición na picota non yá acutábase a quien infringían la llei, sinón tamién a aquelles persones que'l so comportamientu considerábase deshonroso. Les picotas, que dende'l sieglu XV confundir col rollu de xusticia, dexaron de llevantase cola estinción del feudalismu, l'aplicación de les nueves formes de xusticia y l'anulación política de les villes.
Bibliografía
- El conteníu d'esti artículu amiesta material de la declaración del Bien d'Interés Cultural publicáu nel DOCM Nº 51 el 8 de xunetu de 1992 (testu), que s'alcuentra nel dominiu públicu arriendes a lo dimpuestu nel artículu 13 de la Llei de Propiedá Inteleutual española (castellán).
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.