Cumbres de San Bartolomé | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Andalucía | ||||
Provincia | Provincia de Huelva | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcalde de Cumbres de San Bartolomé (es) | Rafael Gómez Sánchez | ||||
Nome oficial | Cumbres de San Bartolomé (es)[1] | ||||
Códigu postal |
21386 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 38°04′38″N 6°44′36″W / 38.0772°N 6.7432°O | ||||
Cumbres de San Bartolomé Cumbres de San Bartolomé (España) | |||||
Superficie | 145 km² | ||||
Altitú | 586 m | ||||
Llenda con | Cumbres Mayores, La Nava, Aroche, Encinasola, Higuera la Real y Cumbres de Enmedio | ||||
Demografía | |||||
Población |
366 hab. (2023) - 186 homes (2019) - 195 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe |
0% de Provincia de Huelva 0% de Andalucía 0% de España | ||||
Densidá | 2,52 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
Cumbres de San Bartolomé ye un conceyu español de la provincia d'Huelva, Andalucía. Nel añu 2016 cuntaba con 404 habitantes. La so estensión superficial ye de 145 km² y tien una densidá de 3,17 hab/km². Los sos coordenaes xeográfiques son 38º 04' N, 6º 44' O. Asítiase a una altitú de 586 metros y a 145 quilómetros de la capital de provincia, Huelva.
Historia
Esta llocalidá tien los sos oríxenes na desapaición de l'antigua Concordia Julia Nertobriga, población romana d'orixe celta. De la despoblación de l'antigua ciudá romana surdieron les actuales Cumbres de Enmedio, Cumbres de San Bartolomé, y Cumbres Mayores.
El ser una población fronteriza determinó'l cursu de la so historia. A mediaos del sieglu XIII foi reconquistada a los musulmanes y adscrita al Reinu cristianu de Sevilla.
Nel sieglu XIII construyó la muralla artillera d'esti conceyu entrando a formar parte d'una cadena fortificaciones, conocida como la banda gallega, que cubríen la frontera norte del reinu, siendo llugar de disputa al nun tar bien marcaes les árees d'espansión portuguesa y castellana a lo llargo de la marxe izquierda del ríu Guadiana. Esti llabor defensivu foi empecipiada pol rei de Castiella Alfonsu X y siguida pol so fíu Sancho IV el Bravo.
Tres la firma, en 1479, del tratáu de Alcaçobas-Toledo púnxose fin a les hostilidaes y la fortaleza de Torres foi apurrida a la Orde de Santiago pal so caltenimientu y defensa.
En 1594 Cumbres de San Bartholome formaba parte del reinu de Sevilla na Sierra de Aroche y cuntaba con 377 vecinos pecheros.[2]
Demografía
1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
597 | 575 | 572 | 575 | 557 | 553 | 541 | 523 | 500 | 459 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
Alministración
Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | Ángel Sánchez Largo | n/d |
1983-1987 | Ángel Sánchez Largo | n/d |
1987-1991 | Rafael Gómez Sánchez | PSOE-A |
1991-1995 | Rafael Gómez Sánchez | PSOE-A |
1995-1999 | Rafael Gómez Sánchez | PSOE-A |
1999-2003 | Rafael Gómez Sánchez | PSOE-A |
2003-2007 | Rafael Gómez Sánchez | PSOE-A |
2007-2011 | Rafael Gómez Sánchez | PSOE-A |
2011-2015 | Rafael Gómez Sánchez | PSOE-A |
2015-2019 | María Ángeles Carbajo Domínguez | C's |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ Llibru de los Millones: Censu de población de les provincies y partíos de la Corona de Castiella nel sieglu XVI