Alcaine | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Aragón | ||
Provincia | provincia de Teruel | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'Aragón | ||
Alcalde d'Alcaine | Cipriano Gil Gil | ||
Nome oficial | Alcaine (es)[1] | ||
Códigu postal |
44792 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 40°57′14″N 0°42′22″W / 40.953888888889°N 0.70611111111111°O | ||
Alcaine Alcaine (España) | |||
Superficie | 57.376439 km² | ||
Altitú | 649 m[2] | ||
Llenda con | Estercuel, Josa, Muniesa, Obón y Oliete | ||
Demografía | |||
Población |
48 hab. (2023) - 36 homes (2019) - 23 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe |
0.04% de provincia de Teruel 0% de Aragón 0% de España | ||
Densidá | 0,84 hab/km² | ||
Más información | |||
Prefixu telefónicu |
983 | ||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||
Alcaine ye una llocalidá y conceyu de la provincia de Teruel na comunidá d'Aragón, España.
Toponimia
El términu "Alcaine" derivar del árabe erq ayu, 'sitiu onde naz un manantial'. Apaez nun documentu del sieglu XIII como Arcaine.[3]
Xeografía
El conceyu asítiase «á la vera izq. del ríu Martín sobre un eleváu peñascu apoderáu por otru de mayor altor» denomináu picar,[4] en plena sierra de los Moros y xunto al banzáu de Cueva Foradada.
Esisten dos regueros, afluentes del mentáu Martín, denominaos ribayu de Estercuel y ribayu de Ocino qu'estremen la vega.
Historia
De la so antigüedá dan fe les 56 figures rupestres, dibuxaes en tonos coloraos y negros, que s'atopen na Cueva de Marcu. Destaca un grupu formáu por una figura humana y un fatáu de cabres que la arrodia.
Esisten datos de la so esistencia anterior a la dómina romana. Nel cabezo de la Ermita atopen los restos d'un pobláu ibéricu nel que pueden reparase les sos muralles y los murios de les cases. Hai quien piensen qu'equí s'atopaba l'antigua ciudá prerromana de Lir.
Según la tradición, nesta villa permaneció'l rei Jaime. Tamién se cunta que la visu de Picar yera un llugar sagráu que sirvía d'abelugu a los criminales onde adqueríen inmunidá.[4]
A mediaos del sieglu XIX tenía 200 cases. Los sos habitantes dedicábense fundamentalmente a l'agricultura y a la cría de ganáu lanar y cabrío, amenorgándose la industria a un tinte de paños negros, dos batanes y dos molinos de farina.[4]
Política llocal
Últimos alcaldes de Alcaine
Periodu | Alcalde | Partíu | |
---|---|---|---|
1979-1983 | Francisco Muniesa Burillo[5] | UCD | |
1983-1987 | |||
1987-1991 | |||
1991-1995 | |||
1995-1999 | |||
1999-2003 | |||
2003-2007 | Cipriano Gil Gil[6] | PSOE | |
2007-2011 | |||
2011-2015 | |||
2015- | Gustavo Royo Girón | PAR |
Resultaos eleutorales
Partíu | 2003 | 2007 | 2011 | 2015 | ||||
PAR | 2 | |||||||
PSOE | 1 | 1 | 3 | 1 | ||||
IX | - | |||||||
PP | - | - | - | |||||
Total | 1 | 1 | 3 | 3 |
Demografía
Na siguiente tabla amuésase la evolución del númberu d'habitantes ente 1996 y 2006 según datos del INE.
1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
61 | 56 | 54 | 74 | 71 | 72 | 69 | 65 | 80 | 84 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
NOTA: La cifra de 1996 ta referida a 1 de mayu y el restu a 1 de xineru.
Monumentos
- Castiellu de Arcayne: edificáu nel sieglu XI polos musulmanes.
- Ilesia parroquial de Santa María la Mayor: construyida en 1773, con una sola nave, 9 altares y torre elevada de lladriyu.
Fiestes
- 28 d'agostu
Ver tamién
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ Afirmao en: Gran Enciclopedia Aragonesa. ID Gran Enciclopedia Aragonesa: 519. Data de consulta: 16 ochobre 2016. Llingua de la obra o nome: castellanu. Data d'espublización: 1977.
- ↑ Plantía:Cita Celdrán
- 1 2 3 Madoz, Pascual (1845-1850), Diccionario geográfico-estadístico-histórico de España y sus posesiones de Ultramar, 16 tomos, Madrid: Establecimiento literario-tipográfico de P. Madoz y L. Sagasti.
- ↑ Ministeriu de Facienda y Alministraciones Públiques (Gobiernu d'España). «Treinta aniversario de las primeras elecciones municipales de la democracia». Archiváu dende l'orixinal, el 6 de marzu de 2014. Consultáu'l 6 de marzu de 2014.
- ↑ Alcaldes d'Aragón de les eleiciones de 2011
- ↑ Gobierno d'Aragón. «Archivo Eleutoral d'Aragón». Consultáu'l 30 de setiembre de 2012.